Nikola Rakočević, gostujući u Beogradskoj hronici, kaže da je cilj čitavog projekta bio da stignu do dece u isturenim odeljenjima u selima, gde ih ima po desetoro, petnaestoro u celoj školi.
“Ja sad gledam da li će moj sin da nađe društvo u svom odeljenju gde ih ima 25 samo u prvom razredu, a njih je u školi petnaestoro od prvog do četvrtog razreda. Sad oni nemaju baš puno da biraju što se tiče prijatelja, ali to može da bude i dobro”, navodi Rakočević.
Istakao je da su u selima u okolini Knića odigrali osam predstava i dodao je su neka od te dece bila u Pozorištu za decu u Kragujevcu, ali da većina do tada nije imala priliku da gleda predstavu. “Zbog toga je nama bilo još draže”, naglasio je Rakočević.
“Ideja je da idemo baš kod dece po tim školama u selima koje imaju jako malo đaka”, naglasio je Rakočević.
Trenutno, kaže, rade na tome da sa predstavom obiđu što više Šumadiju i Zapadnu Srbiju, pa će onda ići dalje.
Istakao je da je “Vesela tipčurina” stigla čak i do Štutgarta i Frankfurta, kao i da ima zainteresovanih koji im se javljaju da dođu kod njih i igraju ovu predstavu.
“Meni je interesantno kod putujućeg pozorišta zato što je ono pre svega mobilno i ono može da poveže selo, grad i manji grad. To je meni važno zato što postoje predrasude i mislim da time može da se inicira to neko spajanje i razumevanje”, zaključio je Rakočević.
