“Crvena kejla” – Isak Baševis Singer
Singerov roman “Crvena Kejla” napisan na jidišu sredinom 70-ih malo je poznat. Proglašen je gangsterskim i erotskim štivom, a reč je o istorijskom, socijalnom romanu sa melodramskim zapletom. Pripovedajući o rabinovom sinu koji, uoči Velikog rata, sa prostitutkom beži iz Poljske u Ameriku, pisac otvara pitanja vere, ljubavi, dostignuća – pitanje smisla ljudske egzistencije.
“Serotonin” – Mišel Uelbek
I Uelbekov “Serotonin” odlikuje ambivalentnost glavnog junaka koji oscilira između Oblomova i teroriste, tražeći sreću putovanjem u bolje i lepše juče. Uelbek daje neveselu sliku savremenog francuskog društva, piše o Vladi koja sve podređuje slobodnom tržištu, o surovosti medija, raspadu porodice, depresiji kao masovnoj bolesti i ljubavi kao neostvarivom idealu.
“Neki neće dospeti u pakao” – Zahar Prilepin
Knjiga Zahara Prilepina “Neki neće dospeti u pakao” mistifikatorski određena kao “roman-fantazmagorija”, je prvorazredna autobiografska proza o ratu u Donbasu sa kratkim izletima u Moskvu i Srbiju. Bolno dirljivo svedočenje o Prilepinovom razočaranju u sve što mu je bilo sveto, sem u sopstvenu porodicu i u umetnost, a to nisu ni male, ni nebitne stvari.
“Ja nemam svoje ime” – Ju Hu
Zbirka priča “Ja nemam svoje ime” Ju Hua ne može da se čita u dahu. Suviše je snažna i tamna. Od ljubavi i erosa do tretmana siromašnih ili duševno obolelih u kineskom društvu i odnosa prema smrti, pisac tematizuje sve što nas se tiče i vešto i poetično dovodi čitaoca do snažnih emocija i do susreta sa nerešivim etičkim dilemama.
“Sedam dobrih godina” – Etgar Keret
Da ne bi sve bilo tako crno, preporučujemo pripovedačku knjigu Etgara Kereta “Sedam dobrih godina”, tim se pričama smejete naglas i onda kada bi bilo logično da plačete. Narastajući antisemitizam na “civilizovanom” Zapadu, svakodnevni život u Izraelu pod pretnjom vazdušnih napada, verski fanatizam, bolest i smrt – Keret je zanatski vešto upakovao u mnogo dobronamernog, toplog humora koji greje u ove zimske dane.
