Rečma: „Pre 40 godina, 44 godine kada sam napustila ovu zemlju skočila sam i letela sam sve vreme od tada. Danas, osećam da počinjem da dotičem tlo i topla dobrodošlica koju ste mi priredili je umanjila ono što je mogao biti katastrofalan pad“, otvorila je izložbu Čistač Marina Abramović, 21. septembra prošle godine, u 6.23 ujutru.
Sasvim slučajno na Svetski dan čišćenja. Do sada Marinine radove videlo je 62.000 ljudi, a do 20. januara očekuje se da će ih biti 70.000.
„Izloženo je 120 radova od toga 70 odsto su video-radovi. Marininu izložbu kad smo postavljali zatvorili smo muzej na dva meseca. Mislim da će nam trebati manje vremena da je spakujemo, oko mesec i po“, objašnjava Slobodan Nakarada, v. d. direktora Muzeja savremene umetnosti.
Među zapaženijim performansima je onaj sa golim umetnicima.
„Nekima se to dopada, neke iritira, neki se zbune. Sto sa pirinčem je jako bio prihvaćen od strane publike i uvek smo imali veliki broj mladih, ali i starijih ljudi koji su sedeli i meditirali za tim stolom što je i bio cilj i brojali pirinač“, istakao je Nakarada.
Marinina izložba koštala je 1,3 miliona evra, a samo 300.000 potrošeno je na kupovinu video-projektora i monitora koji će ostati muzejima u Srbiji. Od ulaznica, Muzej savremene umetnosti zaradio je 18 miliona dinara. To, međutim, nije jedini rekord za jednu izložbu.
„Ukupno je bilo negde oko 1.720 članaka i moram da kažem da nikada u istoriji jedne izložbe nije bilo toliko interesovanje i vaših kolega koji su bili zainteresovani da se raspitaju šta o Marini, šta o izložbi“, istakao je Nakarada.
Izložba Čistač na turneju je krenula 2017. godine i na tom putu počistila je šest evropskih gradova, Beograd je sedmi i poslednji. To je ujedno i povratak Marine Abramović rodnom gradu njena prva samostalna izložba u Beogradu posle više od četiri decenije.
