Već svojim prvim delima, Dragoslav Mihailović našao se u samom vrhu srpske proze.
“U pripovedanju se usmerio na živu reč koja stvara iluziju neposrednog usmenog kazivanja, na glas svoga junaka, po pravilu nesrećnika, gubitnika i autsajdera”, obrazložio je, između ostalog, žiri.
Ovo je druga nagrada sa Andrićevim imenom za velikog pisca, prvu je dobio za “Petrijin venac” 1975. godine.
“Mislim da svakome piscu nagrade znače jer obeležavaju neko raspoloženje prema jednoj tvojoj knjizi ili prema više njih, a to je uvek zadovoljstvo za čoveka koji je posvetio mnoge dane tim rukopisima”, kaže akademik Maihailović.
Ruska književnica tatarskog porekla Guzelj Jahina romanom “Deca Volge” vraća se u period burne sovjetske istorije, od 1918. do kraja tridesetih godina, opisujući život nemačke autonomne zajendice na reci Volgi. Zahvalnost za ugledno priznanje posvetila je Ivi Andriću.
“Poznata izreka kaže ‘Narod koji ne poznaje svoju prošlost, ne zaslužuje da ima budućnost’. Može li se onda reći da se Ivo Andrić, baveći se brižljivo i pasionirano prošlošću svoje zemlje, na taj način brinuo o njenoj budućnosti? Čini mi se da može”, rekla je književnica Jahina Guzelj.
Uloga “Velike nagrade Ivo Andrić” važna je za stalno podsećanje na značaj dela našeg nobelovca čije knjige kod nas i u svetu svake godine imaju po 60 novih izdanja.
