Izložba, prva u galerijskom prostoru u Takovskoj 10 posle višemesečne pauze zbog epidemije kovidom 19, budi sećanje na čoveka i slikara, koji je kulturi kojoj pripada, ostavio delo koje se ne sme zaboraviti.
Na otvaranju održanom uz sve mere zaštite posetilaca, govorili su autor izložbe Zdravko Vučinić i Zorica Šujica, član Upravnog odbora i Saveta za likovno stvaralaštvo RTS-a.
“Olujić se utapa u veliku porodicu beogradske škole slikanja, koja je negovala lepotu oblika i forme. Ti pojmovi su bili oslonac i pratilac njegovih uverenja, još više, bili su mu i ostali stvaralački imperativ”, istakao je istoričar umetnosti Zdravko Vučinić.
Milivoj Olujić, akademski slikar (1926 – 2012), bio je svestrana umetnička ličnost. Slikarstvo je učio kod Ivana Tabakovića, Ljubice Cuce Sokić, Koste Hakmana i Nedeljka Gvozdenovića. Pripadao je grupi umetnika školovanih u duhu najbolje tradicije Pariske škole.
Specijalističke studije iz oblasti grafike završio je kod Boška Karanovića. Stvarao je u različitim slikarskim tehnikama, od ulja na platnu, do grafike, pastela, crteža, a fotografije njegovih dela često su objavljivane u štampi. Radio je i kao istaknuti likovni pedagog. Bio je član ULUS-a.
Tematski okviri njegovog stvaralaštva takođe su široki i između ostalog obuhvataju vedute, mrtve prirode, aktove, portrete, pejsaže i prikaze arhitekture crkava.
Izložba će biti otvorena svakog dana za posetioce (od 10 do 20 časova) do 26. jula.
