Zbogom zauvek, odmah se vraćam, jedan je od bezbroj aforizama Zorana Rankića koga šira javnost pamti samo po ulogama Nikole Kalabića u Poslednjem činu i Popare iz serije Srećni ljudi.
Rankić je bio srpski televizijski i pozorišni glumac, dramski pisac, reditelj, aforističar, satiričar, pesnik, slikar grafičar.
Višedecenijski prijatelji kažu da je bio izuzetno častan, buntovan, brižan, strog, detinjast, duhovit, furioznog temperamenta.
“Na početku našeg druženja rekao mi je jednu magičnu rečenicu: Svi ljudi su u jednom čoveku i jedan čovek je u svim ljudima. Ni jedan čovek nije crno-beo. Ja sam ga pitala, a kakvi ste vi? Umem lako da planem, lako da se iznerviram, da nikada ne oprostim. Kažu da sam težak čovek ali niko ne može da kaže da ne valjam”, navela je autorka monografije Zvezdana Stanković.
Sa rediteljem Borom Draškovićem drugovao je od rane mladosti a poslovno ih je spojio Jonesko u Sarajevu pedesetih godina prošlog veka.
“Čega god se setim sa Zoranom uvek je, čini mi se, neka radosna vest. Kada smo radili u Beogradu za televiziju sa Brankom Plešom koji je tada bio na vrhuncu, radili smo Hemingvejevu dramu. Zoran mu je bio glavni partner i Pleša je onako u jednom trenutku potpuno iznenađen i radostan rekao: ‘Gde ste sakrivali ovog glumca‘”, seća se reditelj Boro Drašković.
Ljiljana Lašić i Zoran Rankić bili su partneri u dvadeset predstava.
“Sa svojom epskom širinom u svoje uloge je unosio nebo a skupljao se kada je pisao aforizme. I u jednom i u drugom bio je najbolji. Žao mi je što ga više nema”, rekla je Ljiljana Lašić.
Ime Zorana Rankića je u antologiji srpske satire i aforistike. Glumac je s najvećim brojem književnih nagrada. Čedomir Mirković je njegovu poeziju poredio sa Lazom Kostićem a Momo Kapor njegove drame sa Acom Popovićem.
