Autorka opisuje nastanak prvog sprskog feminističkog pozorišta PUT 5a, koje je osnovala devedesetih godina, uključujući detaljan analitički pristup izvedenih predstava, kao i sociološki kontekst u kom su nastajale.
“Ja sam čekala da neko štampa, niko nije hteo da štampa, onda je Dragan Inđić iz izdavaštva RTS-a, sa kojim imam odlične odnose pošto mi je štampao nekoliko knjiga u medijima, čuo mene kako vapim ‘šta ću’ i on je preuzeo knjigu da štampa. To bez RTS-a ne bi bio deo kulture, ova knjiga ne bi postojala, mislim da je to jako važno da se istakne”, rekla je Zorica Jevremović.
Posebno mesto u knjizi zauzima autorkino razumevanje žena sa invaliditetom.
Predstava “Šaputave devojke” pomera granice u tom smislu jer su njeni akteri dve žene u invalidskim kolicima, koje su koreografijom pokazale svu snagu svog pola, svojih čula i ženstvenosti.
“Dakle, ova knjiga jeste jedan poetski, autoperfomativni, autobiografski zapis o jednom vremenu o tome kako se stvarala drugost, kako se omogućavalo da se čuje jedan glas nečujan, jer invalitkinje su osobe, ličnosti koje su na marginama svih margina, a ovde su stavljene, ne u centar pažnje, ovde su one umetnice, kreatorke i to je nešto što je Zorica Jevremović omogućila”, rekla je urednica knjige Milena Dragićević Šešić.
U knjizi je objavljena i drama “Šaputave devojke” kao i sve njene najave i kritike. Zorica Jevremović, dramaturškinja, rediteljka i feministkinja, prva se upustila u ovakav vid pozorišnog rada sa ciljem da, kako samo kaže, “stvori samo lepotu”.
