Sajber književni pirati s nekoliko klikova oštetili su domaće izdavače za 40 miliona dinara. Odgovorili su svojim digitalnim timovima koji su krenuli u akciju za zaštitu autorskih prava.
“Mi imamo dosta dobru saradnju sa globalnim kompanijama kao što su ‘Fejsbuk’, ‘Gugl’, ‘Majkrosoft’. Oni momentalno skidaju sadržaje čim mi javimo, dok domaći sajtovi i dalje nemaju toliko razumevanja za povredu autorskih prava”, ukazuje Zoran Miodrag, direktor digitalnog sektora “Lagune”.
Na vrhu liste ukradenih i zvanično najprodavanijih knjiga, uglavanom su ista dela.
“To su dela domaćih autora, ali ono što je specifično, jeste da se dosta piratizuju knjige iz epske naučne fantastike”, dodaje Miodrag.
Neki pisci, poput Paula Koelja, podsticali su pirateriju svojih dela smatrajući to dobrom reklamom. Većina ne misli tako.
“Lep je osećaj kad si čitan, a s druge strane, niko ne voli kada je kraden. Neko ne može da ti oduzme onu radost pisanja, u tome čovek koji se bavi time najviše uživa. A, ima onih koji samo žive od toga i tada im nanose veliku štetu”, smatra pisac Vanja Bulić.
Oni koji kažu da krađa knjige nije greh sigurno nisu pisci, izdavači, prevodioci, ljudi koji žive od knjige. A, kada izostane moralna osuda tog čina jedino preostaje krivično-pravna.
“Ne postoji u biti razlika da uđete, na primer, u radnju i da ukradete neki predmet i da neko autorsko delo kopirate i da ga protivpravno držite. I u jednom i u drugom smislu, kolokvijalno rečeno, u pitanju je krađa, i za krađu normalno je da budete krivično kažnjeni”, ističe Branko Stamenković, tužilac za visokotehnološki kriminal.
Stamenković dodaje da je Poglavlje 7, u pristupnim pregovorima Republike Srbije sa EU, izuzetno dobro urađeno. “Naš zakonski okvir maltene je identičan evropskom okviru.”
Tužilaštvo oštećenim nosiocima autorskih prava savetuje da se obrate policiji. Za počinioce PDF krađe predviđena je kazna zatvora od tri do pet godina. A za sve ostale poziv da razmisle o tome da kada čitamo knjige s ilegalnih fajlova delimo ukradeni plen pirata.
