U vidu interaktivne instalacije i eksponata, kroz projekat “Digitalna Sudenica”, predstaljene u autentičnoj građevini iz vremena Save Nemanjića, pred posetiocima su informacije o istoriji svetinje iz 13. veka.
“Sve što je sačuvano u Studenici reprezentuje da je srpska sredina još od vremena Stefana Nemanje bila otvorena prema najznačajnijim umetničkim tokovima u tadašnje vreme u Evropi”, kaže akademik Miodrag Marković.
Rodonačelnik dinastije Nemanjića, Stefan Nemanja, u monaštvu Simeon, u studeničkom manastirskom kompleksu podigao je hram posvećen Bogorodici.
Studenički iguman bio je njegov sin Rastko Nemanjić, u monaštvu Sava. Za njegovo vreme oslikan je hram izuzetno vrednim živopisom. Pored čuvenog Studeničkog raspeća Bogorodičin hram odlikuje prvi ktitorski natpis na srpskom jeziku.
Da je Studenica jedan od naših najznačajnijih manastira raške škole i mnogo toga još o svetinji za radoznale u tehnologiji proširene stvarnosti “Digitalne Studenice”.
“Jako su dobre reakcije ljudi koji vide ovo mesto, posete turista. Može mnogo toga da se nauči za kratko vreme. To je interesantno da deca nauče na način na koji starije generacije nisu učile u svoje vreme”, ističe teolog i iguman Tihon Rakićević.
Izuzetno vredne freske crkve posvećene Bogorodičinim roditeljima, svetiteljima Joakimu i Ani, čiji je ktitor kralj Milutin, biće predstavljene u novom digitalnom projektu Studenice.
