Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Aleksandar Gajović je, kako se navodi, pred mnogobrojnom publikom i svim viđenijim Srbima u Parizu, ocenio da knjiga “Venac od trnja za Danila Kiša”, predstavlja zadivljujući osvrt na slavnog Kiša kao nezavisnog i samouverenog intelektualca, koji je po mnogo čemu išao ispred svog vremena.
“Svestrano obdaren, intuitivan, obrazovan, emotivan, senzibilan, tašt, ponosan, gord i, što posebno podvlačim, izuzetno harizmatičan, Kiš je bio neodoljiv kao čovek, kome se verovalo čak i onda kada ne bi izgovorio ili napisao nijednu jedinu reč”, istakao je Gajović i dodao da je Kiš te osobine stekao rano da bi ih u kontaktima sa drugima razvijao u nedogled.
Prema njegovim rečima, Kišu je, kao građaninu sveta, sve bilo dostupno i dopušteno, “ali je on vešto birao stvari koje je zatim magično pretvarao u retke dragocenosti”.
“To bi, možda, u najkraćem bio slikovit opis njegovog književnog rada, koji i danas kriju mnoge draguljarske tajne, a koje profesor Pavlović u ovom svom delu vešto iznosi na svetlost dana”, ocenio je Gajović.
Naglasivši da je Danilo Kiš, bez obzira gde je živeo, pisao isključivo na srpskom jeziku, Gajović je primetio da je na taj način “prezentovao nasleđe i ambijent našeg podneblja”.
“Iz tog razloga profesor Pavlović ističe da upravo Kišu dugujemo zahvalnost za najizrazitije prodore naše književne umetnosti u svet modernih ideja”, podvukao je Gajović.
Ocenio je da je autor knjige “Venac od trnja za Danila Kiša”, kao niko ranije, duboko zašao i zavirio u stvaralaštvo pisca, ali i u njegovu pozamašnu zaostavštinu, razotkrivajući misterije koje su manje poznate ili potpuno nepoznate široj javnosti.
“Na taj način nam je profesor Pavlović još više približio jednog od najznačajnijih pisaca Balkana i Evrope, koji je, pre svega, bio i ostao srpski književnik. Tu činjenicu nikada ne treba zaboraviti, jer ćemo tako, listajući ovo kapitalno delo, najbolje uvideti koliko je Kiš važan za našu kulturu”, rekao je Gajović.
Dodaje da se srpska kultura i njena baština, a pogotovo književnost, već dugo temelji na kultu onih koji, nažalost, više nisu među nama i koji su sada “verovatno u nekom bolje odabranom društvu”.
“O tom i takvom mitu, na kojem počiva jedna od najznačajnijih kulturnih karika identifikacije svake nacije, o srpskim piscima se svuda u svetu pripoveda sa osobitom pažnjom. To se upravo dešava i sa prerano preminulim Danilom Kišom, čijoj se književnoj i ne samo književnoj zaostavštini, jednostvano, ne može odoleti”, naglasio je Gajović i ocenio “da nas ona magnetno privlači i navodi da joj se neprestano divimo i uvek ponovo vraćamo”.
Gajović i Pavlović su na svečanosti Stanki Tulović uručili povelju Matice iseljenika za humanitarni rad.
Aleksandar Gajović je izrazio veliko zadovoljstvo što prisustvuje tom velikom događaju u prestonici Francuske sa kojom Republika Srbija ima decenijske prijateljske odnose na svim nivoima.
Tribini u Srpskom kulturnom centru u Parizu prisustvovali su i autor knjige “Venac od trnja za Danila Kiša” Milivoje Pavlović, direktor izdavačke delatnosti “Službenog glasnika Petar Arbutina i pisac Branko Maširević.
