Radivoje Bojičić ukazao je da se satira danas najčešće povezuje sa aforizmom.
“Ja savetujem svojim mlađim kolegama da se drže formule koje sam se ja držao. Dakle treba da se bave i ostalim književnim vrstama, a takođe i da prate život i kroz dnevno komentarisanje događaja koje živimo”, kaže Bojičić.
Nenad Necić naveo je da su, na neki način, satiričari buntovnici i sebe, takođe, smatra buntovnikom.
“Radim jedan posao koji je, možda, nespojiv sa pisanjem satiričnih romana. Naime, ja sam funkcioner u pravosuđu, a eto pišem satirične romane”, dodaje Necić.
Najboljim knjigama satire na srpskom jeziku u 2019. godini proglašene su “Krstareće misli” Miroslava Sredanovića, “Berači polena” Nebojše Lapčevića, “Etičko čišćenje” Pop D. Đurđeva, te “Paradigmanoja” Pavla Teofilovića, kao i “Šinjeli” Vojislava M. Minića i “Istine” Mila G. Lazarevića.
Priznanje “Ekselencija satire”, koje se dodeljuje najboljim stranim i srpskim satiričarima u regionu i dijaspori dobili su Valentin Dimitrov iz Bugarske, Jovo Nikolić iz Republike Srpske, Fabricio Karamanja iz Italije i Hasijer Agire iz Španije.
Posebnim priznanjem “Radoje Domanović” za naučno-teorijski doprinos satiričnoj književnosti nagrađen je prof. dr Mališa Stanojević, za prevode srpskih satiričara na mađarski jezik Svetislav Nedučić i za afirmaciju i popularizaciju humora i satire prof. dr Dimitrije Panfilov.
O dobitnicima jednog od najznačajnijih priznanja za književnu satiru u Srbiji odlučivao je žiri u sastavu Radomir Andrić (predsednik), Duško M. Petrović, Petar Žebeljan, Vidak Maslovarić, Slađana Mitrović, Radoslav Tilger i Aleksandar Čotrić.
