Zidne instalacije Milanovića utemeljene su na bezgraničnom kombinovanju mnoštva različitih vremenskih i prostornih odrednica. Jedna upečatljiva serija crteža nastala je u okviru istraživanja fenomena precrtavanja.
“Ja se već godinama bavim precrtavanjem nekih aktuelnosti, fotografija zanimljivih iz dnevne štampe i kao postupak metodološki koristim upotrebu indigo papira. Sada već zaboravljenog sredstva i alata, pa su i ti papiri postali deo moje memorije, ali i memorije društva i sistema u kome smo funkcionisali. Memorija neke medijske slike koja je trajala godinama za nama”, rekao je Vladimira Milanović, autor izložbe.
Fenomen aproprijacije je nešto čime se umetnik bavio i u prethodnim radovima preuzimajući različita dela iz istorije umetnosti.
Na postavci je aproprijacija na nivou preuzimanja nekih dnevnih događaja i njihovog izmeštanja iz sfere informacije u sferu umetnosti.
“To što je meni zanimljivo u njegovom radu to je taj njegov dijaloški odnos sa istorijom umetnosti.Ovde je reč o crtežu i njegovom prostornom, vremenskom određenju. Napravio je varijantu da se igra, zaista igra linijama , prelazeći iz jednog medija u drugi tako da u prostoru daje jednu jako bogatu sliku”, kaže Dragica Vuković, istoričar umetnosti.
Da je instalacijama Vladimir Milanović zaista uspeo da osvoji i oplemeni prostor galerije, uverićete se ako razgledate izložbu “Carbon Copy” u narednih deset dana.
