Na put u prošlost krenula je već s prvim romanom “Devičanski plavo”, a na zvezdane staze s romanom “Devojka s bisernom minđušom”.
Preveden je na 38 jezika i prodat u više od pet miliona primeraka. Sada nas vodi u Vinčester, u predvečerje Drugog svetskog rata.
Još jednom nalazite inpiraciju u istoriji?
– Da, volim istoriju, mislim da možemo da gradimo mostove između sadašnjosti i prošlosti, da učimo iz prošlosti, barem se nadam, i ja želim da gradim te mostove.
Zašto ste izabrali baš tridesete godine prošlog veka?
– To je zanimljivo vreme za romanopisca. Većina autora piše o jednom ili drugom ratu ali vreme između njih je zaista važno za istoriju i dobro za književnost.
Ko je zapravo Vajolet, glavna junakinja?
– Izmislila sam je. Izgubila je verenika u Prvom svetskom ratu, ne može da se uda, a društvo je tada od žene to očekivalo. Veoma joj je teško, ali pokušava da nauči kako da vodi nezavisan život i to je dobra pouka.
Duh Džejn Ostin se oseća u knjizi. Da li dobro zapažam?
– Džejn Ostin je sahranjena upravo u Vinčesterskoj katedrali i svaki put kada odem ja se poklonim ispred njenog groba. Bila mi je stvarno inspiracija.
