Odrastanje, obrazovanje, sazrevanje, procesi kojima neki pisci daju centralno mesto u svom pripovednom toku i čije romane tada teoretičari književnosti svrstavaju u žanr „bildungsromana“, dakle, romana o odrastanju, zapravo su centralna mesta istorije književnosti.
No kada u središtu te priče imamo mladog čoveka, pripadnost žanru je naglašenija. Nedavno objavljen roman savremenog italijanskog pisca Marka Misirolija, Bludne radnje na privatnom mestu, baštini tradiciju bildungsromana i evocira danas već zaboravljen Stari kontinent, Evropu pre ere digitalizacije, mladost zainteresovanu, naravno, za sve ono bez čega mladost ne može, ispitivanje vlastite telesnosti, želju za afirmacijom u najbližem okruženju, sukob sa autoritetima, ambiciju da se svet promeni…
Misiroli je rođen 1981. godine u Riminiji i danas živi u Milanu. Dakle, pionir generacije Milenijalaca, ljudi ambicioznih, u savršenom skladu sa digitalnom i selfi kulturom, ne uvek jasnih političkih ubeđenja ali sa svešću da budućnost pripada upravo njima.
I pripadnik takve generacije, i to je ono što ovom romanu daje dozu ekstravagantnosti i izuzetnosti, odlučio se da opiše svet junaka koji se zove Libero, njegovu zbunjenost tokom otkrivanja vlastite seksualnosti i ideje o dominaciji erosa u međuljudskim odnosima, da opiše Pariz, Milano i Njujork osamdesetih godina dvadesetog veka, da u priču uvede Sartra lično, i posredno Kamija, Volta Vitmana, Karvera, Dina Bucatija, i patinira celu stvar nekom dozom „staromodnog“ osećanja sveta, kada je u njemu bilo moguće voditi polemiku o leberalnom i tradicionalnom, diskutovati uz redovnu posetu biblioteci, maštati o slobodi i biti spreman na temeljno ispitivanje vlastitih postupaka.
Posredstvom prevodioca romana Ive Kara Pašića, do nas je došla jedna na prvi pogled jednostavno struktuirana priča svedenog stila. Pitka ali dinamična i sa iznenađujućom dozom nostalgije za svetom koji se nama danas čini milenijumima daleko.
