U vreme smanjenog kretanja i preporučene samoizolacije, Jasminka Petrović pokrenula je na svom YouTube kanalu interaktivni edukativni serijal pod nazivom ČITANjAC, IGRANjAC.
Koliko nam izolacija omogućava da postanemo gospodari svog vremena?
Već duže vreme planiram da na svom YouTube kanalu pokrenem program za najmlađe sa željom da ih motivišem da čitaju. Ali, za takve „vanškolske” aktivnosti nikada nije bilo dovoljno vremena.
Čim su objavili vest o izolaciji zbog korone, prvo što mi je palo napamet bio je ČITANjAC, IGRANjAC…
Imala sam naslov, ali mi je bio potreban i sadržaj. Zamislila sam porodicu sa decom zatvorenu u četiri zida.
Trebalo je osmisliti nešto što će celu porodicu zaokupiti nečim pozitivnim i kreativnim. Pozvala sam moju sestru Bojanu i predložila joj da ja deci čitam delove iz svojih knjiga, a da im ona smišlja zadatke. Odmah se složila.
Priključili su nam se i ostali članovi porodice i sve ostalo je istorija, hahahaha…
Još da naglasim da je moja sestra Bojana Lukić savremena umetnica koja, osim što učestvuje u raznim programima i projektima za odrasle, ima ogromno iskustvo u radu sa decom i mladima.
Kako birate priče i zadatke?
Bojana i ja imamo dosta iskustva u zajedničkom radu, pa se dogovorimo u trenu.
Recimo, javlja mi da bi se uključila njena prijateljica i koleginica iz Milana i pošalje mi njene vizuelne radove na temu šišanja, a ja se setim da imam baš takvu priču – “Neću da se šišam” iz knjige “Kaži teti: Dobar dan”.
Utom se meni jave prijatelji iz Pančeva koji takođe žele da se igraju sa nama. To je porodica Radovanović, mama, tata i tri ćerke.
Zajedno smislimo da oni naprave porodični frizerski salon i da se povremeno fotografišu.
Sinoć mi stižu njihove slike i tekst, ludo smo se proveli, hvala!
Moj suprug onda sve to montira na kućnom kompjuteru i eto ti druge epizode!
Imamo još ideja, ali neću sve odmah da otkrijem.
Pa, dokle izdržimo! Ovo čitanje i igranje nije interaktivno samo za decu. Ova, nazovimo je, igra može da okupi i porodicu jer, u prvom ČITANjCU, IGRANjCU zadatak je bio da dete pronađe porodičnu fotografiju na kojoj se vide stare igračke.
S obzirom da nije uvek moguće trknuti do knjižare i kupiti neki poseban materijal za rad, u izolaciji smo, trudimo se da smišljamo zadatke od „štapa i kanapa”.
Zato je prvi zadatak bio da deca najpre istraže kako su se igrali njihovi roditelji, a onda da objave fotografije koje to i potvrđuju.
Za komunikaciju koristimo fejsbuk. Nema nikakvih ograničenja po uzrastu, polu, veri, naciji…
Potrebna je samo dobra volja. Moja stara teza je da će knjige i igra spasiti svet. Imala sam neku takvu ideju za knjigu, nisam stigla da je napišem, evo, sad tu ideju živim.
Priznajete li da se i Vi stvarajući ČITANjAC, IGRANjAC igrate? Koliko je rad na ovom projektu pokrenuo dobru energiju među Vašom rodbinom i prijateljima?
S obzirom na ogromnu količinu napetosti u vazduhu, radost, mašta, smeh, pozitivan duh su nam sada preko potrebni.
U modernoj psihologiji postoji pojam FLOW koji je ustanovio psiholog Mihalj Čiksentmihalj.
On tvrdi da je FLOW mentalno stanje u kojem se potpuno predamo, prepustimo nekoj aktivnosti toliko, da potpuno izgubimo osećaj o vremenu i ostatku sveta.
U tim trenucima smo potpuno oslobođeni vladavine ega, vreme nam proleti kao tren, a sve svoje veštine koristimo maksimalno.
FLOW svako od nas može doživeti na svoj način, baveći se sportom, plesom, trčanjem, slikanjem, pisanjem, pevanjem i, naravno, čitanjem. Pa šta ko voli, nek izvoli.
U tom duhu je i naš ČITANjAC, IGRANjAC.
