Na srpski su prevedeni romani Bez daha (2014) i Priča o supermarketu (2018). Dok u prvom Sotakisovom romanu koji smo u Srbiji čitali glavni junak izdaje stan neidentifikovanoj „firmi” da u njemu skladišti nameštaj, iako sam u tom stanu i dalje „živi”, u Priči o supermarketu glavni junak, novinar, doživi brodolom, ostaje sam na pustom ostrvu, gde počne da gradi samoposlugu!
Neobični sižei na granici apsurda, suptilni smisao za crni humor, pripovedanje o egzistencijalnom nesnalaženju urbanog čoveka – neke su od odlika Sotakisove proze.
Od kada ne izlazite iz stana i zašto?
Danas je peti dan izolacije. Mislim da razumete razlog, korona je zahvatila i Grčku i suočeni smo sa do sada neviđenom situacijom. Svi ostajemo u svojim domovima, pokušavajući da ograničimo širenje virusa i da zaštitimo najviše starije osobe.
Kako se živi u Atini ovih dana? Kako hrabrite jedni druge?
Uslovi su teški, ali još uvek možemo da kontrolišemo ono što se dešava. U početku je bilo teško ubediti starije ljude da ostanu unutra, ljudi i inače ugroženog zdravlja su u najvećem riziku. Mislim da su sada svi shvatili ozbiljnost događaja i da je najveći naš strah onaj za sopstvene roditelje. Imam utisak da je veoma jako onlajn zajedništvo, internet nas je ovog puta zbližio u našim zebnjama, i naravno, branimo se humorom, sa mnogo, mnogo humora. Nadamo se da ćemo tako brže prevazići ovu situaciju.
U Vašim romanima Bez daha i Priča o supermarketu glavni junaci su izolovani. Iz ove perspektive deluje kao auto-ironija. Je li to bila prekognicija?
Bojim se da je sasvim tačno to što ste rekli. U svojim romanima često opisujem zatvaranje, klaustrofobiju. To su uslovi u kojima se kreću moji junaci. I zaista, sve što se u poslednje vreme dešava izaziva utisak da svi igramo u nekom filmu naučno-fantastičnog žanra. Verovatno zvuči kao kliše, ali realnost zaista prevazilazi maštu.
Šta sada pišete?
Moja najnovija knjiga Veliki sluga objavljena je pre otprilike četiri meseca. To je još sasvim sveže delo, pa sam sad u fazi prikupljanja ideja, razmišljanja šta bi trebalo da bude moj sledeći korak. Takođe nedavno, završio sam i pisanje jednog pozorišnog komada, zove se Besmrtni voz.
U izolaciji držite časove kineskog jezika onlajn. A šta čitate?
Ponovo čitam klasične grčke filozofe, posebno Platona, ali nemam dovoljno koncentracije da bih uživao u iščitavanju. Mnogi govore – a, lepo, sada je vreme čitanja, ali to nije tako jednostavno, naš um je uvek usmeren na ono što se oko nas dešava. Nadam se da ćemo, i vi u Srbiji i mi u Grčkoj, brzo prevazići ove probleme.
