Nagrada je velikom pesniku dodeljena za celokupno stvaralašvo, sa akcentom na zbirku Kad se ponovo rodim, objavljenu povodom njegovog 80. rođendana. Matija Bećković kaže da mu je posebno drago što je dobio priznanje koje nosi ime pisca i filozofa Dimitrija Mitrinovića, o čijem se delu, smatra, nedovoljno zna.
– Drago mi je što sam dobio nagradu koja nosi ime Dimitrija Mitrinovića, jednog od duhova najvišega reda i jednog od najznačajnijih ljudi srpske kulture koji je gotovo zaboravljen, a prešao je put od nekog sela blizu Stoca, do Londona gde se vinuo do aristokratije i najvećih ljudi svoga vremena. On je bio i ideolog Mlade Bosne, a kasnije jedan od tvoraca nove Evrope. Kada je osnivana Evropska unija, setili su se i njega kao jednog od osnivača i nosioca te ideje. On se prvo bavio našom stvarnošću, a zatim je u Londonu dospeo do onostranog, do paralelnog sveta. I postao sadrug najznačajnijih ljudi svoga vremena od Kandinskog do Adlera, od Adlera do Mahmatme Gandija, od Gandija do Virdžinije Vulf.
Nagradu ste dobili za Vašu poslednju zbirku pesma Kad se ponovo rodim, pa šta će se sve dešavati kada se ponovo rodite?
– Ja sam prvo napisao Kada budem mlađi, pa Kada budem još mlađi, pa nije preostalo ništa nego da se ponovo rodim, a onda je bilo normalno da se sretnem sa Dimtirijem Mitrinovićem, koji je tako bio vinuo sebe nebu pod oblake, da se već rano borio ne samo za oslobođenje i ujedinjenje Južnih Slovena, nego je govorio da ne treba da se samo bavimo time kako ćemo preživeti, već da se više pozabavimo samim smislom života.
O svom specifičnom pesničkom izrazu Matija kaže:
– Ja se više bavim životom jezika nego stvarnošću, tako me je taj jezik doveo do današnjeg svoga stepena i njegovih sadašnjih rekvizita i reči.
Koliko se pesnički izraz, jezik menjao pod uticajem novih tehnologija?
– Menjao se onako kako se menjao svet, tako da on ide takoreći u korak sa tehnologijom, ali je vrlo zanimljivo to da recimo neki najarhaičniji oblici, ritmovi našeg jezika, koje ignorišu književna kritika ili izdavači, ne ignorišu internet i Instagram, znači odjednom dobijaju to oružje najmodernije, najgledanije i najprisutnije, te reči davno zaboravljene.
Na pitanje koliko se pesnička reč danas čuje, Matija Bećković odgovara:
– Stalno se proglašava kraj poezije, ali što se više slave te efermenosti, to se ljudi više užele nečeg ozbiljnijeg, suštinskijeg, duhovnijeg, važnijeg.
Kako glasi vaš životni moto ili pesnički kredo?
– Moj pesnički kredo se stalno menja, ali neka sada bude ovaj stih iz jedne od mojih pesama: “Kada bejah dečak u mladosti, svetu, nisam nikog imao na onome svetu”.
Zamolili smo Matiju da za kraj razgovora našim gledocima kaže nekoliko stihova, a on se odlučio za stihove iz zbirke 100 mojih portreta, u kojoj je sabrao 100 pesničkih portreta njegovih prijatelja, savremenika, pisaca, pesnika.
– Evo recimo iz Portreta, stihovi posvećeni Bati Mihajloviću, pošto smo ovde u galeriji 73, gde je Bata izlagao, a ja sam otvarao tu izložbu. Njegov portret glasi: “Samo jednom ga je majka pomilovala, mislila je da spava”.
