Boris Podreka je kod kuće tamo gde je tog momenta. Po profesiji je arhitekta kontinentalne i mediteranske Evrope. Po izboru graditelj koji spaja uticaje najvećih arhitekata 19. veka, na primer Sempera, sa onima koji su uspešno prešli u 20, kao Oto Vagner ili Jozef Plečnik.
Povodom osamdesetog rođendana, u Beču je otvorena izložba Podrekinih radova poslednje dve decenije.
„Ta aura da bi arhitektura bila umjetnost, ja u to ne verujem. Imamo puno komponenata sa umjetnošću, ali inače smo zidari koji su naučili latinski, eto to. I zato mi ne radimo sliku. Slika je život, a mi kao arhitekti radimo paspartu slike, dakle okvir“, ističe Boris Podreka.
U kom stilu treba da se gradi – to dva veka staro pitanje iz istoimene knjige nemačkog arhitekte Hajnriha Hibša do danas simbolizuje normu u arhitekturi. U kom stilu gradi Podreka?
„Boris Podreka je tako kreativan, da mu je dosadno da gradi samo u jednom stilu. On samo daje adekvatni odgovor za trenutak i mesto. Nema stila, samo osećaj koji ga vodi ka ispravnom rešenju“, tvrdi kurator Adolf Štiler.
Ali iako nema stilske obaveze, svako vreme ima finansijske granice.
„Taj turbo kapitalizam je doveo nas arhitekte u jednu jako čudnu situaciju da moramo da radimo sa ljudima koji imaju samo zaradu u glavi. Oni su samo politički podobni i tu nema više, kao nekad, džentlmena ili onih koji hoće nešto lepo da naprave. Sve je postalo grubo, ali vidiš, ipak ja radim“, dodaje Podreka.
Sa jedne strane je staro koje je renovirano i postalo novo, sa druge strane novo koje se bori za svoje pravo na trajanje. U sredini je pjaca, agora, gradski trg, stalna inspiracija i lična opsesija graditelja Podreke.
