Sa osnivačicom modnog brenda Cozy, Sonjom Nikolić Oljačom, razgovarali smo o novoj kolekciji, sporoj modi i tome kako organski materijali utiču na naše, ali i zdravlje planete.
Od kada postoji Cozy? Kada i kako si došla na ideju da pokreneš brend?
Sve je počelo kada smo suprug i ja pogledali dokumentarac True Cost, ne tako davne 2018. godine, koji na brutalno iskren način govori o štetnosti modne industrije za eko sistem i živote naroda trećeg sveta, na stvaranje zavisnosti od kupovine u zapadnjačkim zemljama i samim tim na trošenje i taloženje odeće koja vrlo brzo postaje otpad.
Rešenje tog problema predstavlja lokalna proizvodnja, uz pažljiv odabir materijala i modela koji će dugo trajati (tzv. slow fashion).
S tom idejom smo oboje krenuli u realizaciju – ja u pravcu dizajniranja kolekcije koja će u isto vreme biti dovoljno atraktivna, pristupačna i nosiva, a on u pravcu kreiranja web shopa preko kojeg će se ti proizvodi prodavati. Usledilo je planiranje proizvodnje, nabavka materijala i pozamanterije, prvi, drugi, treći šabloni i njihovi uzorci. Uz mnogo truda sa obe strane 1. aprila 2019. sajt cozy2wear.com krenuo je s radom. Stigle su prva, druga, treća porudžbina i… ostalo je istorija.
Koji je koncept brenda?
Volim da posmatram Cozy kao domaći brend basic odeće, onaj kome ćete se okrenuti onda kada vam treba dobra bela majica ili kvalitetna trenerka za “po kući” ili košulja-haljina za posao.
Kvalitet, transparentnost i jednostavnost imperativi su našeg brenda. Ono što nas karakteriše jesu ležeran i „čist“ stil, pojednostavljen i minimalistički dizajn, kao i odabir boja kojima olakšavamo kombinovanje. Cozy je nastao kao proizvod soptvene potrebe za udobnom i prirodnom odećom, nezahtevnom za kombinovanje, u kojoj ću se osećati kao da mogu da zaspim u njoj. Filozofija brenda se ogleda u kvalitetnim basic komadima od prirodnih materijala koje svako treba da ima u ormanu, za koje će se svaka žena najlakše opredeliti onda kada ne zna šta da obuče.
Ne pozivamo na konzumerizam, već na promišljenu kupovinu. Uvek biramo kvalitet u odnosu na kvantitet, i to po pristupačnim cenama. Ne sledimo fast fashion trendove, nego stvaramo svoj svet modne udobnosti. Naši kupci to prepoznaju do te mere da nam preporukom stalno dovode nove kupce, a oni opet dalje šire našu priču i tako u krug. Cozy ne koristi marketing u vidu plaćanja influensera, blogera i slično, već se organski širi, polako ali stabilno.
Šta razlikuje brzu od spore mode?
Iako ljudi kada čuju reč „moda“ pomisle na Dior, Chanel i druge velike dizajnere, ona danas funkcioniše po principu hiperprodukcije odeće i brzog obrta novca kroz brzo menjanje trendova i kolekcija. Problem ovakvog načina poslovanja pre svega je zagađenje eko sistema u procesu proizvodnje zbog upotrebe hemikalija, zatim nekontrolisana upotreba prirodnih resursa – vode i energije, ogromna emisija CO2 usled brojnih faza transporta, tekstilni otpad koji nastaje u procesu proizvodnje, ali i onaj koji mi kao konzumenti stvaramo kada bacamo odeću.
Po najnovijim istraživanjima, u Srbiji se svake godine proda više od 80.000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi.
Ta odeća se u proseku nosi godinu dana, od čega su velike količine napravljene od veštačkih materijala koji, kada se bace, ispuštaju velike količine mikroplastike u vodene tokove. To posledično ima mnogobrojne negativne posledice po ljudsko zdravlje jer ulazi u hranu koju jedemo i vodu koju pijemo.
Spora moda kao alternativa deo je tzv. slow pokreta koji zastupa principe slične principima slow food-a, a to su kvalitet, briga o ekologiji, kao i fer pristup potrošačima i proizvođačima.
Umesto da prati trendove, slow fashion se bazira na adekvatno uloženom vremenu koje je potrebno kako bi se kreirali komadi koji su bezvremenski, kvalitetni i dugotrajni. Kada su u pitanju materijali, kod spore mode su uglavnom zastupljeni ekološki, prirodni, organski ili reciklirani materijali.
Pročitajte i… Održiva moda – Šta je važno da znate prilikom izbora materijala?
Po čemu je posebna nova kolekcija – Organic Collection by Cozy?
Iako smo se mi u startu definisali kao održiv, odnosno slow fashion brend koji pravi odeću od prirodnih, biorazgradivih materijala, znala sam da to nije „to“ dokle god u ponudi ne budemo imali odeću od organskog pamuka.
Naš organski pamuk poseduje GOTS sertifikat (Global Organic Textile Standard), koji je potvrda da se njegova proizvodnja temeljno proverava i prati od izvora do konačnog proizvoda.
Izuzetno sam ponosna na ovu kolekciju jer smo dugo tragali za organskim pamukom, svesni koliko su mali proizvođači u Srbiji ograničeni količinama i bojama. Na kraju smo uspeli da konačno dođemo do njega, i to u prirodnim bojama koje smo mi izabrali – puder roze, maslinasta i pesak. Kolekcija je osmišljena, s jedne strane, kao Capsule kolekcija, tako da mogu svi artikli lako da se kombinuju jedni s drugima, a s druge strane i kao Basic, jer smatramo da je od izuzetne važnosti kvalitet odeće koju najviše nosimo u toku svakog dana.
Šta znači upotreba organskih materijala u zdravstvenom, a šta u ekološkom smislu?
Organski pamuk se s pravom smatra materijalom koji najviše prija koži, deluje umirujuće i praktično je najbezopasnije prirodno vlakno. Organski pamuk je mekan, prijatan za kožu i ima hipoalergijsko dejstvo.
Organskim pamukom naziva se pamuk proizveden od biljke koja nije genetski modifikovana, koja je uzgajana bez upotrebe hemikalija kao što su sintetičko đubrivo i pesticidi. Takvim načinom uzgoja dobija se materijal za izradu tekstila bez štetnih toksina koji bi mogli iritirati kožu, a budući da proces izrade ne uključuje izbeljivanje, bojenje i omekšavanje materijala raznim hemikalijama, odeća od organskog pamuka može potrajati i do 5 puta duže od odevnih predmeta izrađenih od klasičnog pamuka.
Oni koji su na direktnom udaru i rizikuju svoje zdravlje su proizvođači pamuka. Uzgoj konvencionalnog pamuka zahteva upotrebu velikih količina pesticida koji imaju ogroman uticaj na životnu sredinu i predstavljaju ogroman rizik po ljude.
U procesu proizvodnje se i organski pamuk, kao i konvencionalni pamuk, boji. Razlika je u tome što se organski pamuk boji i tretira isključivo prirodnim bojama koje poseduju sertifikate bezednosti za sve zaposlene i korisnike koji će kasnije nositi obojenu tkaninu.
Zbog svega toga smatra se da je organski pamuk proizveden na tradicionalan način koji je, kad se uporedi sa konvencionalnim, mnogo više prijateljski nastrojen prema globalnom eko sistemu i ljudskom zdravlju.
Za njegovu proizvodnju koristi se 70% manje vode (pošto je 95% vode koja se koristi za zalivanje kišnica i vlaga iz zemlje) i 60% manje energije nego za proizvodnju običnog pamuka. Osim što ovakva proizvodnja umanjuje štetni uticaj na okolinu, ona podstiče biološke cikluse. Preduslov za proizvodnju organskog pamuka jeste organska zemlja koja je prošla kroz trogodišnje čišćenje od veštačkih supstanci. Seme organskog pamuka se koristi i kao životinjska hrana, a ulje semena organskog pamuka sastavni je deo mnogih prehrambenih proizvoda za ljude.
Zato, iako vam možda sada to deluje nebitno, ako pogledate stvari iz ugla gde smo svi mi deo jednog velikog eko sistema, i deo jedne planete, onda ćemo shvatiti da odabirom organskog pamuka investiramo u očuvanje vode, vazduha, i u bolji život kako ljudi koji ga proizvode, tako i ljudi koji ga nose.
Fotografije: Tina Marić. Modeli: Tamara Milićević i Gorana Crnogorčić
Giveaway info! Potražite 22. septembra od 16 h na Instagram profilu lepotaizdravlje.rs informaciju o načinu učešća u Cozy darivanju. Poklon? Mix and Match: Mogućnost da izaberete svoju kombinaciju nove organic trenerke Jogger sa bilo kojom majicom po izboru iz iste kolekcije!
Pročitajte i… Saša Sašić, dizajnerka koja stoji iza brenda Shash – „Održiva moda jedini je izbor za bolju budućnost“
The post Zaljubili smo se u Cozy organic kolekciju! Vlasnica brenda donosi priču o njoj appeared first on Lepota i zdravlje.
