Među koricama nagrađene knjige je dokaz da ožiljci koje svi nosimo kad tad postaju pesma ili priča.
Despić je svoje pretočio u stihove, a žiri oceno da je “njegovo pisanje povezano sa stalnim procesom zaceljenja i otvaranja rane, čak i onda kada postane ožiljak na telu koje sve pamti”.
Da li su ožiljci najbolji put da dopremo do sopstvene suštine?
“Jedna vrsta poniranja, preispitivanja, samozagledanja u te prostore detinjstva, uopšte u prostor sećanja ali i neke druge prostore i teme kao što je ljubav, kao što je recimo smrt”, kaže Despić.
Šta vama znači pisac čije ime nosi nagrada koju ste upravo dobili?
“Ne samo poezija, već i čitavo stvaralaštvo toliko danas ne samo aktuelno koliko nekako autentično, rekao bih da se doživljava kao da je juče napisano”, napominje Despić.
Iako priznaje čitaocu da je poezija danas “civilizacijska periferija” veruje da sveukupnoj praznini oko nas može da se suprotstavi samo magija ljubavi i moć stihova.