Podignut u srpsko-vizantijskom stilu, prema projektu arhitekte Ljubice Bošnjak, hram je freskopisan po idejnom rešenju slikara Dragomira Marunića i sa autorskim učešćem slikarskog tima.
“Moj učitelj i otac koji je odrastao u Manastiru Praskice i strudirao slikarstvo u Atini je uspostavio jedan stil. Bazira se na toj Bokakotorskoj ikonopisačkoj školi. U hrišćanstvu postoji jedna misao a to je sećanje na smrt, na vaskrsenje. U pandemiji je to nešto što vas budi da spoznate trenutak i lepotu tog življenja i put kojim idete”, objašnjava protomajstor freskopisa Nemanja Marunić.
Taj put su freskopisci prešli dok su oslikavali liturgijske scene.
“Veliko je zadovoljstvo kada čovek ima priliku da saobražava freskeu hramu Božijem jer je to deo liturgije i ti tom na taj način što svetitelje ostavljaš na zidovima, oni sa vernicima koji su prisutni na molitvi u sadejstvu rade molitvu itako je molitva potpunija”, kaže koautor freskopisa Dragan Stanković.
“Veliki je izazov biti deo tima. Znači biti deo nečeg što mora da stvori jedinstvo. Jedinstvo- stilsko jedinstvo i jedinstvo u izobražavanju likova i svetlosti na freskama”, ističe fresko-slikar Bojan Zagorac.
Radoznalost najmlađih pravoslavaca da vide oslikanu crkvu, bila je još jedan od izazova.
“Ove freske su upravo izobražaj našega liturgijskog života. Naša Biblija koja se prikazuje u slikama, kojima se verujući upućuje u tu liturgijsku zajednicu”, kaže v.d. starešina hrama jerej Boris Savić.
Verujuće za Hram Svetih mučenika đakoma Avakuma i igumana Pajsija, vezuje i dan upokojenja Njegove svetosti patrijarha Pavla, 44. naslednika trona Save Nemanjića.
Temelji svetinje podignute prilozima dobrotvora osveštani su 15. novembra 2009.
