Dete ima pravo na igru, obrazovanje, bezbrižno detinjstvo, bezbedno okruženje, izražavanje…
Da bude obavešteno o kulturnim sadržajima, da su mu dostupni, ali i da u njima učestvuje i da ih ocenjuje.
“Ja u suštini saznajem sama. Niko nema to da mi kaže… Recimo u porodici to pričamo ali u školi smatram da se o tome ne priča i da dok smo još bili manji, recimo prvi drugi razred onda su još i pričali, vodili nas u pozorište i slično, a kasnije je to nekako prestalo”, kaže Marta Vučetić (13) OŠ “Kralj Petar Prvi”, Beograd.
“U Bajinoj Bašti nema mnogo kulturnih sadržaja jer nemamo pozorište, nemamo bine za koncerte”, navodi Anika Petrović (12) iz Bajine Bašte.
“Slabo se razgovara oko toga šta bismo mi konkretno želeli da gledamo ili ne, više da se ponudi. Na primer, ako se već nisu promovisale prave vrednosti, onda budu privlačniji neki drugi sadržaji i zabavniji za širu publiku i onda se ne gleda toliko taj kriterijum – šta je dobro nego šta će se prodati”, ističe Marko Koprivica iz trećeg razreda Šeste beogradske gimnazije.
Svakom detetu u Srbiji zagarantovano je pravo na kulturu, ali kulturni sadržaji nisu svima dostupni.
Negde ih gotovo nema, a često su u manjim sredinama kvalitetniji nego u velikim gradovima.
Opštine šest odsto svog budžeta izdvajaju za kulturu ali se novac uglavnom troši za održavnje ustanova i plate zaposlenih.
“Tu vam je važno sad ovo određenje jer mi nemamo nacionalnu strategiju, mi nemamo ni lokalne strategije imamo u nekih 12-13 jedinica lokalnih samouprava. Koja su to ključna pitanja znači na političkom nivou mora da se donese odluka kuda naša kultura treba da ide. Proći će još mnogo vode dok sva naša deca u svim krajevima Srbije budu imali jednaka prava što se tiče kulturnih potreba”, navodi Maja Knežević Romčević, sekretarka Odbora za obrazovanje, kulturu, sport i omladinu.
Konvenciju o pravima deteta, Ljubivoje Ršumović je stihovima približio najmlađima 1995. i za Bukvar dečijih prava dobio nagradu Uneska. Te knjige u prodaji odavno nema.
“Ako se poštuju dečja prava, dete će uz roditelje uz nastavnike sve svoje obaveze završavati na vreme i korektno. Deca se najbolje uče ličnim primerom, ako su učitelji nastavnici, ako su roditelji spremni i ako znaju šta su dečja prava onda će i deca znati” smatra pesnik Ljubivoje Ršumović.
Da bi skrenuo pažnju na pravo dece na kulturu, zaštitnik građana pokreće radionice na kojima će se govoriti i o zloupotrebi dece u medijima, o kiču i šundu…
“Jedino je to način da se upoznaju roditelji, deca oni koji brinu o deci, o onome što je osnov svega. Kaže se da su naša deca naša budućnost, ne deca su naša sadašnjost i ako mi njima pružimo ono što im pripada i ono što zaslužuju oni će se lako snaći u budućnosti”, ističe Zoran Pašalić.
Ono što im sada pružamo nije ni dovoljno ni kvaliteno, upozoravaju stručnjaci.
Od države očekuju dugoročni plan i rešenje koji će se primenjivati svakodnevno, podjednako u svim delovima zemlje.
